AnaBo

Naivan citalac bi sad pomislio da cu pisati o starijim zenama i mladjim muskarcima, ali naslov bi se isto tako mogao protumaciti i kao starije muskarcine i mladji devojcurci. No, ovom prilikom cu ipak ispuniti ocekivanje naivnijima, posto su mi drazi srcu.

Danas su veze starijih zena (devojaka) sa mladjim muskarcima skoro obavezna pojava. To je nesto na sta se najpre pomisli. I najcesce se bude u pravu. Posto se i ja vec mogu svrstati u starije devojke, mogu slobodno reci da bih i ja rado pala na ovaj savremeni klise. Tj. na piletinu. Ne znam da li bih uspela da odolim mladim batacicima i krilcima! A tek o svojoj slabosti prema kljunu da ne govorim! Uh kako je to uspesno primenjen kulinarski izraz na domen medjuljudskih odnosa.

Ovim izrazom zene su tako ponizene. Mada bi se duhovita zena mogla sama sebi slatko nasmejati u ovoj situaciji. Nekada je zena bila u povlascenom (damskom) polozaju samo zato sto je zena, a danas je mladost imperativ, te je povlascen onaj ko je mladji, bio to muskarac ili zena u vezi. Kad kazem mladji, mislim na malo drasticnije razlike, preko pet godina recimo… Ono ispod se nekako ne racuna ili barem ne bi trebalo da se racuna, s obzirom na to da zene zive duze he he.

Zbog cega mladje muskarce privlace starije zene (devojke) pitanje je na koje se ne moze nikad znati tacan odgovor. Mozda mladji muskarci bivajuci u toj vezi zele da vide sebe kao odrasle, sto je jedno od osnovnih obelezja mladosti, u principu, da zeli da sto pre odraste. Ukoliko je to razlog, ta zelja moze upravo svedociti o njihovoj nezrelosti, i pored krupnih zelja. Mozda mladji muskarci na taj nacin zele da vide sami sebe kao sazrele ljubavnike. Jer, ukoliko uspeju da zadovolje stariju (i iskusniju, mada ne mora da znaci) zenu, onda su oni usli u egzoticnu zonu povlascenih (da ne kazem izabranih). Postoji jos jedan razlog, nesto manje lep. Muskarci su sa starijim zenama iz materijalne koristi / zbog socijalnog polozaja. Ma koliko to nama zenama mamilo tuznu facu, nepobitna je cinjenica. Starija zena je obicno vec odavno zavrsila svoje obaveze sto se tice obrazovanja, zaposlenja, situiranosti, a on tek treba da se dokaze na tom polju. Naravno da ce mu biti lakse da sve to obavi, ukoliko ima podrsku druge “mame” sa strane.  Samo je pitanje koliko i kako se onda takvi muskarci osecaju kao pravi muskarci. To samo oni znaju. I pitanje je koliko je takvo njihovo osecanje svesno. Mozda oni nisu svesno sa njom iz tih razloga, nego zato sto ih ona ”pali”, ali mozda podsvesno racunaju na njenu svaku, pa i materijalnu podrsku, jer, Boze moj, oni su mladji!

A sta mladji muskarci mogu da pruze u vezi, drugo je pitanje. Mogu da pruze energiju, radost, polet, jer jos uvek nisu potonuli tako duboko u razocaranju ljudskim rodom ili drustvenim uredjenjem. Mogu da pruze sate i sate seksualnog uzivanja, sto stariji ne mogu. Ali isto tako mogu i da odu, radosno i poletno, bas kao sto su dosli. To, doduse, mogu i stariji, i to radi neke mladje, mada se nesto redje desava. E sad razmislite o statistickoj verovatnoci i idite na trziste da kupite sebi pile ili pevca.

Ne znam da li je to dejstvo Marfijevog zakona ili nesto drugo, ali po pravilu onaj drugi red brze ide… osim kad je rec o redu za pakao. Na primer u prodavnici, uvek se desi da je ispred mene  osoba sto je pokupovala citav asortiman prodavnice, valjda za neku promociju pred rodjacima, sta li… Verovali ili ne, ljudi idu u sedmicnu kupovinu tog tipa i u 7h ujutru!! Ta osoba, nakon sto najzad istovari svu robu iz kolica, da bi se otkucala, a zatim je ponovo utovari da bi je transportovala do kola, pola sata prebira po torbi da nadje novcanik i u njemu sta? Kreditnu karticu naravno! Uopste ne znam cemu sluze te kreditne kartice i zbog cega se ne otvore posebne kase / salteri za one koji su toliko lenji da odsetaju do banke i podignu novac sa svog tekuceg racuna i lepo plate u gotovini, ko ljudi. Em su lenji, em mi koji placamo gotovinom treba da cekamo da se njihova kartica provuce, da se proveri njihovo stanje, a vrlo cesto i da se resi fantomski problem nepostojanja novca na racunu! I sve to mi neduzni potrosaci trpimo. Neka neko proba da mi objasni u cemu je fora i radi cega su te kartice izmisljene, osim da nerviraju ljude.

Zatim, a da se nadovezem na prethodnu temu… u banci u redu nalazim se redovno iza nekog gnjaveza sto zeli da uzme kredit za stan i da ispita sve opcije upravo tu, na licu mesta. Ili nekog ko zeli da aktivira sta? Opet kreditnu karticu! Aleluja! Sa svim onim popunjavanjem hiljadu pitanja u formularu koji ce obezbediti banku od neovlascenog koriscenja gotovine. Jadna banka, bas mi je zao! Zasto se ne otvore posebni salteri za narucivanje i aktiviranje kreditnih kartica, da mi, obicni smrtnici, koji samo zelimo da podignemo teskom mukom zaradjeni novac, mozemo da to uradimo i nestanemo iz banke za JEDAN citav MINUT?! Nikada u banci nisam boravila na salteru duze od jednog minuta (ukoliko sluzbenik ne bi nesto SAM zabrljao). Isto vazi i za boravak na kasi u prodavnici. Placanje racuna u posti.

Nije mi jasno, sta vi ljudi radite, pa vam je potrebno toliko vremena za neke jednostavne radnje kao sto je placanje struje ili telefonske pretplate u posti? Da li salterusi sapucete u uvo neke mantre, molitve ili tajne poruke? Da li preispitujete svoj zivotni status dok trazite kreditnu karticu po torbi? Da li razmisljate da li da odete kod komsinice Mice na kafu dok pokusavate da se setite maticnog broja? Molim vas, ostavite ta razmisljanja za kasnije. I otidjite do banke da podignete gotovinu.

Lepa je to pesma od Laure Pausini… Pogadja me svojim neistrosivim sharmom. Cekate li prolece? Svako je drukcije. Naravno, svako ga drugacije iscekuje, a i prolece po sebi je sasvim drugacije. Nekako se u prolece preispituje sve sto smo postali do tada, a i kuju se planovi za nastupajuce leto. Volite li prolece? Prolece ume da bude i pomalo tuzno, da vas upozorim. Kad se probudite u neko divno jutro i odjednom vas lupi u glavu misao da vise nemate 16 nego po svoj prilici duplo vise i da nemate neki poseban razlog za radost… Opet, prolece je veselo dete. Ono se smeje u lice svim nevernicima. Ono uvlaci u igru sve neverne Tome. Prolece je nasmejana igra. Igra hormona, pogleda, mirisa, probudjenih zvukova, polena, suncevih pega…Pa sta od igre vise mozete ocekivati, osim da vas uvuce u sebe i proguta. Pa behar u nozdrvama kao vanila… Pa plac komsijine bebe, tako obradovane novim jutrom. Pa odjednom vas neki neocekivan pogled probudi iz zimskog sna i shvatite: La vita e bella! Ne mozete nista protiv toga, prolece je to…

Kako ste proslavili Dan zaljubljenih, sto je nedavno (pro)minuo? Da li ste ga uopste slavili? Da li vam je, posle vec skoro pola godine zimskih carolija uopste do slavlja, ili cekate ozebli sunce i ne mislite ni na sta vise?

Dan ljubavi ili zaljubljenosti je jedna veoma neobicna, da ne kazem sumnjiva kategorija praznika. Sam pojam jednog dana namenjenog ljubavi je veoma cudan, ako ne i neukusan / nepotreban / apsurdan. Slicno je i sa Danom zena, koji btw mnoge od nas potajno proklinju, kao prvu tacku izjednacavanja zena sa muskarcima, ali samo po radnim obavezama, a ne po pravima… Mislim, nemojte me pogresno razumeti, ja sam od onih sto ce uvek glasati za ljubav i za rad, ali u ovom slucaju pricamo o necemu drugom: drustveno uredjenom, odnosno propisanom danu za ljubav?! To mi malo deluje u suprotnosti sa samim pojmom ljubavi.

Ljubav ne voli ikakve propise, svrstavanja u kategorije, podele, obaveze, primenu male ili velike sile. Ona je po sebi sila, ona odredjuje pravila. Ljubav osim toga ne voli da zivi samo jedan dan. Ljubav cak ne bi volela ni da joj propisete da bude vecna. I to bi bila utopija, kao sto je mozda utopija i njena glorifikacija u jednom danu…

Opet, sa druge strane, taj praznik mogu razumeti i donekle prihvatiti kao lep povod da se dvoje zaljubljenih nadju, u snezno februarsko popodne, odu u neki prijatan kafe na trgu, naruce karamel moccu i gledaju se zaljubljeno preko sjajne porcelanske solje… Isto kao sto je novogodisnja noc divan povod da se ljudi raduju, piju sampanjac i plesu do iznemoglosti… Ali nista vise ili osim toga. Svaki drugi razlog bi bio apsurdan…

Ups, pri otvaranju ovog bloga ujela sam se za unutrasnju stranu obraza… Los znak ili prepreka koju treba preskociti da bi se stiglo do neceg sto je vredno zrtve/odricanja?
Verujete li vi u predznake? Jeste li sujeverni?
Mozda ce ovo nekome biti zanimljiva tema, a nekome ne, ali sigurna sam da je svako barem delic svog ovozemaljskog vremena proveo razmisljajuci o opravdanosti takvih pojava. Nalazim cudnu vezu izmedju predznaka i predrasuda, ne samo zbog zajednickog prefixa. Zna se da predrasude proisticu iz iskustva te da, ma koliko se neki borili protiv njih, one opstaju kroz vekove. Da li mislite da Crnci lepo mirisu, ako vec niste probali? Da li biste dali krimosu kljuceve od banke? Da li biste okrenuli ledja gay muskarcu, ukoliko ste muskarac? Da li biste se ozenili prostitutkom?
O tome vam govorim. Pretpostavljam da je nekad nekome zaista crna macka doslutila nevolju / nesrecu. Pretpostavljam da je nekome zaista prolivena voda za korakom donela srecu. A ako su se oni tako proveli, zasto ne bismo i mi? Sta sprecava svemir/Boga da nam tako nesto smisli? A mozda je neko ko se ujeo za obraz s unutrasnje strane uspeo u necemu sto je uradio neposredno nakon toga… Ta nada me drzi. Nazovite me entuzijastom. Optimistom. Bice mi drago da promenim misljenje o sebi.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.