AnaBo

Lepa je to pesma od Laure Pausini… Pogadja me svojim neistrosivim sharmom. Cekate li prolece? Svako je drukcije. Naravno, svako ga drugacije iscekuje, a i prolece po sebi je sasvim drugacije. Nekako se u prolece preispituje sve sto smo postali do tada, a i kuju se planovi za nastupajuce leto. Volite li prolece? Prolece ume da bude i pomalo tuzno, da vas upozorim. Kad se probudite u neko divno jutro i odjednom vas lupi u glavu misao da vise nemate 16 nego po svoj prilici duplo vise i da nemate neki poseban razlog za radost… Opet, prolece je veselo dete. Ono se smeje u lice svim nevernicima. Ono uvlaci u igru sve neverne Tome. Prolece je nasmejana igra. Igra hormona, pogleda, mirisa, probudjenih zvukova, polena, suncevih pega…Pa sta od igre vise mozete ocekivati, osim da vas uvuce u sebe i proguta. Pa behar u nozdrvama kao vanila… Pa plac komsijine bebe, tako obradovane novim jutrom. Pa odjednom vas neki neocekivan pogled probudi iz zimskog sna i shvatite: La vita e bella! Ne mozete nista protiv toga, prolece je to…