AnaBo

Kako ste proslavili Dan zaljubljenih, sto je nedavno (pro)minuo? Da li ste ga uopste slavili? Da li vam je, posle vec skoro pola godine zimskih carolija uopste do slavlja, ili cekate ozebli sunce i ne mislite ni na sta vise?

Dan ljubavi ili zaljubljenosti je jedna veoma neobicna, da ne kazem sumnjiva kategorija praznika. Sam pojam jednog dana namenjenog ljubavi je veoma cudan, ako ne i neukusan / nepotreban / apsurdan. Slicno je i sa Danom zena, koji btw mnoge od nas potajno proklinju, kao prvu tacku izjednacavanja zena sa muskarcima, ali samo po radnim obavezama, a ne po pravima… Mislim, nemojte me pogresno razumeti, ja sam od onih sto ce uvek glasati za ljubav i za rad, ali u ovom slucaju pricamo o necemu drugom: drustveno uredjenom, odnosno propisanom danu za ljubav?! To mi malo deluje u suprotnosti sa samim pojmom ljubavi.

Ljubav ne voli ikakve propise, svrstavanja u kategorije, podele, obaveze, primenu male ili velike sile. Ona je po sebi sila, ona odredjuje pravila. Ljubav osim toga ne voli da zivi samo jedan dan. Ljubav cak ne bi volela ni da joj propisete da bude vecna. I to bi bila utopija, kao sto je mozda utopija i njena glorifikacija u jednom danu…

Opet, sa druge strane, taj praznik mogu razumeti i donekle prihvatiti kao lep povod da se dvoje zaljubljenih nadju, u snezno februarsko popodne, odu u neki prijatan kafe na trgu, naruce karamel moccu i gledaju se zaljubljeno preko sjajne porcelanske solje… Isto kao sto je novogodisnja noc divan povod da se ljudi raduju, piju sampanjac i plesu do iznemoglosti… Ali nista vise ili osim toga. Svaki drugi razlog bi bio apsurdan…